Herpes na usnama: šta sve treba da znate

Herpes na usnama, poznat i kao herpes ili groznica, predstavlja grupu malih plikova ispunjenih tečnošću. Plikovi se najčešće javljaju u skupinama na usni i oko usta. Pre izbijanja herpesa često se oseća trnjenje, peckanje ili bol nakon čega se pojavljuju plikovi, koji najčešće pucaju, vlaže, prekrivaju se krastom i nestaju u periodu od nekoliko dana do dve nedelje. Ako se herpes ne leči, obično traje 7 do 10 dana, ali može potrajati i do dve nedelje. Iako ne postoji lek koji u potpunosti leči herpes, moguće je kontrolisati bol i jačinu simptoma, kao i ubrzati proces zarastanja.

Herpes na usnama izaziva virus – herpes simplex virus tip 1 (HSV‑1). Postoje dva tipa herpes simplex virusa: HSV‑1 i HSV‑2. HSV‑1 je odgovoran za herpes labialis, odnosno herpes koji se javlja u predelu usta, najčešće na usnama. Ovaj tip herpesa se uobičajeno naziva herpes na usnama ili groznica, dok HSV‑2 izaziva genitalni herpes. Uopšteno govoreći, herpes je osip kože i sluzokože koji se karakteriše crvenilom na zahvaćenom području, a zatim pojavom plikova koji mogu pući i dovesti do stvaranja kraste.

Primarna infekcija virusom herpesa na usnama najčešće se javlja pre 20. godine života, a mogu se zaraziti čak i bebe već od 6 meseci starosti. Načini prenosa infekcije su brojni: direktan kontakt sa virusom putem pljuvačke, ljubljenjem ili deljenjem ličnih predmeta, kao i kontaktom preko kože.

Važno je znati da osoba koja nosi virus može biti zarazna u bilo kom trenutku, bez obzira na to da li je herpes izbio na površinu ili ne. Virus herpesa ulazi u organizam kroz oštećenje kože oko usta ili unutar usne duplje, a izbijanje herpesa se može javiti već u roku od nekoliko dana.

Nakon ove početne infekcije, virus ostaje u stanju mirovanja u nervnim ćelijama lica. Kod otprilike jedne trećine ljudi, virus se može ponovo „probuditi“ ili reaktivirati, što dovodi do ponavljajućih epizoda herpesa. Kada dođe do reaktivacije, virus se širi niz nerve do kože, gde izaziva pojavu herpesa – plikova oko usana, u ustima, ili, u oko 10% slučajeva, na nosu, bradi ili obrazima.

Na pojavu herpesa na usnama mogu uticati različiti faktori, među kojima su emocionalni stres, umor, nedostatak sna, oslabljen imuni sistem, bolest praćena infekcijom ili povišenom temperaturom, hirurške intervencije poput stomatoloških zahvata, lokalne povrede kože kao i hormonske promene tokom menstruacije ili usled uzimanja kontraceptivnih pilula. Pojavu herpesa mogu izazvati čak i izlaganje suncu ili vetru.

Ako vam se herpes na usnama iznova vraća, može biti korisno da vodite beleške u koje ćete zapisivati aktivnosti, bolesti ili važne životne događaje kako biste utvrdili šta je prethodilo izbijanju. Ovo vam može pomoći da preciznije identifikujete potencijalne okidače.

Kod osoba sa ponovljenim izbijanjima, herpes se najčešće javlja manje od tri puta godišnje, a učestalost pojave se vremenom uglavnom smanjuje.

Da, jeste. Herpes na usnama se najčešće prenosi sa osobe na osobu putem bliskog kontakta, kao što je ljubljenje, ali se može preneti i dodirivanjem predmeta na kojima je prisutan virus, poput peškira, pribora za jelo ili brijača.

Druge osobe možete zaraziti od trenutka kada se jave prvi simptomi, poput trnjenja ili drugih znakova nadolazećeg herpesa, pa sve dok herpes u potpunosti ne zaraste. Zbog toga je pogrešno uverenje da herpes prestaje da bude zarazan kada se prekrije krasticom.

Nažalost, herpes može biti zarazan čak i kada nema vidljivih promena, jer se virus može preneti na druge osobe i dok je u stanju mirovanja u organizmu.

Kada se osoba prvi put zarazi virusom, herpes na usnama se obično javlja u roku od nekoliko dana.

Znaci i simptomi mogu da variraju u zavisnosti od toga da li je u pitanju prvo ili ponovno izbijanje herpesa, pri čemu su ponovne epizode uglavnom blaže.

Herpes na usnama se često javlja na istom mestu kao i ranije, a njegov razvoj najčešće prolazi kroz pet faza tokom perioda od 7 do 10 dana. Rane faze su najbolnije i najosetljivije.

Prvi znaci početka herpesa na usnama obično su trnjenje, svrab ili osećaj peckanja, najčešće u predelu oko usta nakon čega počinju da se pojavljuju plikovi ispunjeni tečnošću.

Važno je zapamtiti da, iako se plikovi najčešće formiraju oko usta i nosa, oni se mogu pojaviti bilo gde na licu. Većina ljudi primećuje pojavu herpesa nakon određenih okidača, najčešće hladnog vremena ili stresa.

Između izbijanja, virus HSV‑1 se skriva u nervnim ćelijama, zbog čega se herpes nikada ne može u potpunosti izlečiti. Nakon prve infekcije, virus ostaje u stanju mirovanja u nervnim ćelijama zaraženog tokom celog života.

Iako su spontane ponovne pojave moguće, različiti unutrašnji i spoljašnji okidači mogu dovesti do toga da virus pređe iz mirovanja u stanje brzog razmnožavanja, što rezultira pojavom herpesa na usnama. Ovi okidači se ne mogu generalizovati, jer se razlikuju od osobe do osobe. što znači da određeni događaji ili okolnosti u vašem životu mogu probuditi virus i izazvati ponovnu epizodu herpesa.

Poznavanje sopstvenih okidača koji prethode izbijanju herpesa predstavlja važan korak u regulisanju pojave herpesa na usnama.

Pošto virus nakon prvog izbijanja nikada u potpunosti ne napušta organizam, herpes se ne može trajno izlečiti, ali se simptomi mogu uspešno kontrolisati. Nekoliko sati ili čak dan pre nego što se herpes pojavi, najčešće se javlja peckanje ili svrab u predelu usana.

Compeed® flasteri za herpes na usnama mogu pomoći da se spreči pogoršanje herpesa, smanji stvaranja krasti i da se ubrzа proces zarastanja.Ovi flasteri sadrže aktivnu hidrokoloidnu tehnologiju, razvijenu da pomogne brže zaceljivanje herpesa.

Zahvaljujući diskretnom dizajnu, Compeed® Discreet Healing flasteri dodatno pomažu u izbegavanju neprijatnosti u društvu². Flasteri se mogu koristiti u bilo kojoj fazi trajanja herpesa, ali važi osnovno pravilo: što ranije to bolje.

Compeed® flaster ne samo da pomaže lezijama da brže zarastu, već ublažava bol i smanjuje rizik od širenja virusa iz same rane. Stvaranjem zaštitne barijere, flaster smanjuje mogućnost prenosa virusa na druge osobe. Njihova efikasnost u tretmanu herpesa labijalisa je dokazana, uz istovremenu zaštitu rane od spoljašnjih faktora okoline.

Druga mogućnost je primena antivirusnih lekova, koji zaustavljaju razmnožavanje virusa i time pomažu u sprečavanju razvoja herpesa ili bar u smanjenju njegove veličine i skraćenju vremena zarastanja. Antivirusne terapije za lečenje herpesa na usnama dostupni su najčešće u obliku tableta ili krema.